Polazeći od broja intervjuera i intervjuisanih, kao i od broja samih intervjua, razlikuju se: individualni, sekvencijalni, panel-intervju i grupni intervju.

Individualni intervju se sastoji iz neposrednog razgovora dvaju učesnika: intervjuera i intervjuisanog. Za intervjuisanog to je najprihvatljiviji način razgovora, jer se u njemu prijatnije oseća, bolje snalazi i opuštenije ponaša.

Sekvencijalni intervju čini serija dvaju ili više individualnih intervjua, koji se odvijaju jedan za drugim. Obično se obavljaju s psihologom u sektoru za ljudske resurse i s neposrednim menadžerom. S kandidatima zainteresovanim za menadžerske i druge odgovorne i složenije poslove, po pravilu, se obavlja niz intervjua. Mnoge organizacije se opredeljuju i za intervjue s zaposlenima, odnosno s menadžerima s kojima će kandidat raditi. Takav tip intervjua zadržava prednosti individualnih intervjua, a uključivanjem više osoba u ocjenu kandidata i njihovih potencijala (koja je zajednička), prevazilazi se problem subjektivnosti, koji se smatra njihovim najvećim nedostatakom.

Panel-intervju uključuje razgovor više intervjuera (obično tri do pet) s jednim kandidatom. Cilj tog načina intervjua je da se putem više ocjenjivača dobije objektivnija i valjanija ocjena o kandidatu i njegovim potencijalima, jer se do nje dolazi konsenzusom intervjuera.

Grupni intervju je razgovor jednog ili više intervjuera s grupom kandidata (intervjuisanih) istovremeno.

Foto: sxc.hu